Visok krvni pritisak – simptomi i lečenje

Visok krvni pritisak – simptomi i lečenje

O nama » Blog » Metode » Visok krvni pritisak – simptomi i lečenje

Visok krvni pritisak- hipertenzija, je jedna od najčešćih bolesti. Sva dosadasnja istraživanja su pokazala da lečenje hipertenzije značajno smanjuje morbiditet i mortalitet ovih bolesnika. Terapija podrazumeva lečenje bez lekova i lečenje lekovima.

Hipertenzija-300x225 Visok krvni pritisak - simptomi i lečenje
Visok krvni pritisak- simptomi i lečenje

NEFARMAKOLOŠKA TERAPIJA HIPERTENZIJE

Nesumnjivo je pokazano, kako u kliničkom radu, tako i u mnogobrojnim studijama, da lečenje bez lekova može kod nekih bolesnika da bude dovoljno za dobru kontrolu krvnog pritiska. Kada to nije slučaj, njegova primena  značajno smanjuje doze i broj lekova koje treba primeniti za lečenje hipertenzije. 

VISOK KRVNI PRITISAK I GOJAZNOST

Kako je gojaznost vrlo često udružena sa povišenim krvnim pritiskom, u lečenju treba, pre svega, poći od redukcije telesne težine. Tako je pokazano da smanjenje težine za tri kilograma smanjuje visok krvni pritisak za 7/4 mmHg, a pad težine za dvanaest kilograma smanjuje vrednosti krvnog pritiska za 21/13 mmHg. Cilj je da se pomoću nutricioniste ili dijetetičara podrže ovi bolesnici kako bi postigli  normalnu telesnu težinu.

VISOK KRVNI PRITISAK I SO

Mnogobrojni rezultati ukazuju da je u lečenju hipertenzije važan smanjen unos soli. Pridržavanje ovog režima daje iste rezultate kao i lečenje diureticima, naravno bez sporednih i neželjenih dejstava lečenja. Međutim, najnovija otkrića vezana za unos soli, pokazuju da so i nije tako vazna za ukupni ishod lečenja hipertenzije. Sačekacemo novi izveštaj – NJC VIII koji baš zbog ovog otkrića još uvek kasni.

VISOK KRVNI PRITISAK I ALKOHOL

Unos alkohola oko 80 gr dnevno (4 piva, na primer) direktno povećava krvni pritisak kod osoba sa hipertenzijom. Prekidanje uzimanja alkohola dovodi do pada krvnog pritiska, i to vrlo brzo po prekidanju. Poslednjih godina je pokazano da umeren unos alkohola nije štetan već i koristan. Tako su preporučene doze 14 jedinica nedeljno za žene i 21 jedinica za muškarce (1 jedinica je čaša vina, pola čaše piva i pola čašice žestokog pića).

HIPERTENZIJA I FIZIČKA AKTIVNOST   

Povećanje fizičke aktivnosti, naročito kod osoba koje obavljaju posao sedeći, može značajno da poboljša kontrolu krvnog pritiska. Preporučeni fizički napor mora biti doziran, odmeren i podešen  godinama, polu i mogućnostima bolesnika.
Imajući u vidu koliko je terapija bez lekova važna u lečenju hipertenzije, treba bolesnike uputiti u ovaj vide lečenja.  Posebno kod onih kod kojih je tek otkrivena bolest i kod kojih hipertenzija može da se klasifikuje kao prehipertenzija ili hipertenzija I stepena. Većina bolesnika ne prihvata medikamentno (lekovima) terapiju kao hroničan vid lečenja. Tim pre ih treba ohrabriti i uputiti na nefarmakološko (bez lekova) lečenje. Međutim, to znači promenu stila života, što je vrlo teško postići kod većine bolesnika i jos teže održati ga vremenski dugo. Tako, da i pored dobro organizovanih centara za lečenje hipertenzije, mnogobrojnih istraživanja I velikog broja uključenih bolesnika u njih, nefarmakološka terapija ostaje samo za mali broj bolesnika visokomotivisanih i uplašenih zbog hipertenzije. Većina zahteva primenu medikamentne terapije, ciji izbor treba da bude individualizovan.

MEDIKAMENTNA TERAPIJA HIPERTENZIJE

U lečenju hipertenzije postoji važno pravilo: ”veličina krvnog pritiska kod koje ispitivanje i lečenje daje više koristi nego štete” (Grimley Evans and Rose, 1971). Dalje, lečenje uvek treba da uzme u obzir koliki je rizik od hipertenzije i dobrobit od lečenja. Postoje mnogobrojne preporuke koju veličinu krvnog pritiska treba lečiti medikamentno i sve su one slične sa manjim ili većim izmenama. 
Najveći broj preporuka  se odnosi na lečenje osoba koje su mlađe od 80 godina, imaju dijastolni krvni pritisak između 90-99 mmHg i više, postoje promene na ciljnim organima i imaju pridružene druge faktore rizika za kardiovaskulna oboljenja. Međutim JNC VII (Joint National Committee) je preporučio mnogo niže vrednosti i za dijastolni i za sistolni krvni pritisak za započinjanje terapije. Pored ovih preporuka postoje i preporuke “Svetske zdravstvene organizacije,” kao i Američkog društva za hipertenziju (AHA), koje, takođe, imaju niže vrednosti krvnog pritiska za preporuku lečenja. Sumirajući rezultate ove tri grupe dobijeni su slični rezultati za kontrolu krvnog pritiska kao i komplikacije hipertenzije.


Dakle, lečenje hipertenzije je tokom celog života NEOPHODNO i REDOVNO.

izvor: MOJKARDIOLOG

Nešović Maja

Maja Nešović, specijalista interne medicine, subspecijalista kardiologije. Doktor nauka, sa 29 godina iskustva u najvećim kliničkim centrima u Srbiji i inostranstvu.

Leave a Reply